Da li je vredno postati bogat?

Veliko pitanje je postavljeno na Qoura-i, i jedna bogata osoba, koja tvrdi da je zaradila 15 miliona dolara nakon prodaje startup firme, ponudila je začuđujuće jasan i pronicljiv odgovor:

“Biti bogat je bolje od ne biti bogat, ali nije uopšte toliko dobro kao što zamišljate.”

Jedan drugi odgovor je bio manje ushićen.

“Zaradio sam 20 miliona na mom drugom startup-u. Najzad, pravi novac. Ne osećam se bolje. Da, kupio sam bolju kuću. Nisam se ni trudio da kupim lepša kola. Koga briga. Samo sam kupio još farmerki. Gledajte, intelektualno sam ponosan i zahvalan što imam ovoliko novca. Ali to nije kupilo moju slobodu, koju sam imao od ranije. Nije unapredio kvalitet mog života.”

Neformalno, imao sam priliku da upoznam bogate ljude. Moj osećaj iz tih susreta je da je biti bogat lepo, ali teško da je to pancea kojom je ljudi zamišljaju. Sumnjam da bi ti bogati ljudi bili značajnije srećniji nego što bi bili sa skormnijim prihodom. Neki su možda i manje srećni.

Istraživanja se poklapaju sa mojim osećajem. Kaneman kaže da je odnos između novca i sreće najbolji na oko 60 000 $ godišnje (u Severnoj Americi malo više od duple godišnje zarade).

Međutim, kada upitam ljude, koji ne zarađuju puno, u vezi sa ovim, odgovor je uglavnom isti. Oni bi bili oduševljeni da imaju to bogatstvo i ne mogu da razumeju zašto ti razmaženi, nezahvalni bogataši ne žive u utopiji.

Mogu da zamislim koliko njih prevrće očima pri pominjanju bogataša koji se žale što su bogati. Ali to je upravo i moja poenta. Zašto su naša razmišljanja toliko različita od stvarnosti? Ako je biti prebogat samo skroman podstrek ka sreći, zašto to ne vidimo to tako?

Nezavisnost od mesta prebivališta, sloboda i novac

Biti bogat je samo jedna fantazija. Možete u potpunosti zameniti uvod sa “nezavisnošću od mesta prebivališta”, “slavom” ili “vezom”. Ljudi koji ih nemaju misle da bi to promenilo sve. Ljudi koji ih imaju, uvide da to ne menja ni približno koliko su mislili.

U tom pogledu, pretpostavljam da i ja živim životom koji je za nekog čista fantazija. Živim od pisanja bloga. Mogu da živim gde god poželim, radim na čemu i koliko god to poželim. Iako nisam prebogat, zarađujem mnogo više nego što sam očekivao kada sam započeo sa ovim pre skoro sedam godina.

Ne kažem ovo da bih se hvalio, već da bih vam obezbedio kontrast. Prvih osamnaest godina mog života, živeo sam u izolovanom gradiću u severnoj Manitobi. Moji roditelji su iz srednje klase, ali sam imao trenutke siromaštva na koledžu. Prao sam svoju odeću u kadi godinu dana jer je koršćenje mašine za pranje veša bilo skupo.

Imao sam mnogo sreće, ali sam takođe i zahvalan i radostan. Uspeh me je učinio srećnim, ali kao i prethodni odgovori, promena je manje dramatična nego što bi mislili. Manje brinem oko para, više putujem i sigurno nemam više strah koji je došao sa započinjanjem neizvesnog biznisa.

Osećam da je moj uspeh možda drugačiji od prethodnih primera. Nikada nisam stremio ka nezavisnosti od mesta gde živim, slave ili novca. Sve što sam želeo jeste da vodim biznis bez potrebe za stalnim zaposlenjem. Moj san je bio da radim nešto, ne da imam nešto. Ovo možda može da objasni zašto je prazno sanjati bogatstvo i ne raditi ništa. U životu je bitno raditi nešto, nego imati.

Imao sam tu sreću da predvidim da me novac i da živim gde god hoću neće usrećiti. Tako da kada sam počeo da živim, video sam to kao lepe privilegije, ne razočaranja jer se moj svakodnevni život ne menja.

Jedina stvar koju nisam predvideo je snaga mog cilja. Pošto sam posvetio sedam godina cilju koji ne samo da sam ostvario, već sam i prevazišao svoja očekivanja, osećaj je sjajan. Takođe je dovelo i do neizbežnog pitanja, šta može da popuni prazninu?

Gladi života

Zamislite, na trenutak, poslednji put kada ste bili veoma gladni. Toliko gladni da ste mogli da mislite samo na hranu ( ako ne možete toga da se setite, onda zamislite kada ste imali neki drugi bol, kao što je iscrpljenost, vrućina, hladnoća). U tim trenucima, bol koji istiskuje život, usmerava vašu pažnju i definiše vaš pogled na svet.

Sada se setite kako je bilo, kada ste jeli, u trenutku nakon gladi. Verovatno ste se osećali dobro, par minuta i onda nije bilo ništa. Kada ste gladovali, činilo se da će vas hrana zasititi zauvek i oterati sve brige. Kada ste se zasitili, zadovoljstvo je trajalo samo do trenutka kada se vaš um usmerio na nešto drugo.

Verujem da je biti bogat slično sitosti. Nije loš osećaj, ali je sigurno bolji od gladi. Koliko god bili siti, hrana više neće biti nešto o čemu ćete misliti.

Većina nas je imala dovoljno iskustava gladi i sitosti da shvati da biti punog stomaka ne znači da je život savršen. Mali broj ljudi je imao isti osećaj sitosti novcem.

Ako ste trenutno željni nečega u životu, bilo novca, slave, slobode ili veze, shvatiti da su ove gladi slične fizičkoj gladi, može da vam pomogne da izbegnete razočarenja koje možete osetiti kada shvatite da sitost nije rešila sve probleme.

Životu su potrebna ograničenja

Veliki planovi uvek imaju ograničenja. Na mnogo načina, plan je određen granicama i elegantno ih koristi. Često ova ograničenja su iz okoline, ali dobri planeri takođe uvode i sebi ograničenja.

Život, u neku ruku, je kao planiranje. Bez granica, imali biste zbrku, ne blagoslovenu slobodu. Ljudi koji lepo žive ili uzimaju ograničenja iz okoline, ili ih sami nametnu da bi živeli smislenije.

Neka ograničenja nisu posebno inspirišuća za velika dela. Najmanji mogući budžet nije bio ograničenje da se stvore najbolja dela arhitekture i umetnosti. Međutim, takođe je to moguće i sa neograničenim budžetom.

Biti bogatiji, nezavistan od mesta prebivališta, ili uspeh u bilo kojoj dmenziji, često sklanja ograničenja iz okoline u našim životima. Ovo je uglavnom pozitivna stvar, jer verujem da će lično uvedena ograničenja doprineti boljim rezultatima nego ograničenja koja su nam nametnuta.

Sa više slobode, potrebna je veća disciplina da bi ste održali ograničenja.

Možda nikada nećete biti bogati ili slavni. Možda ćete se čak i podsmehnuti tim idejama i tome da predstavljaju stvarni problem.

Međutim živimo u svetu koji se neprestano menja i mnoga stara ograničenja više ne važe. Više niste toliko vezani za jedno mesto, a kako BDP raste, sve će više ljudi živeti iznad granice preživljavanja. Kako stara ograničenja postaju manje bitna, na nama će biti koja ćemo nova priznati.

Tekst preuzet i preveden sa http://www.scotthyoung.com/blog/2012/12/28/is-getting-rich-worth-it/

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: